100 година од рођења бриљантног руског филозофа, публицисте и писца
- Током свог живота, велики мислилац и изванредни писац није био довољно поштован.
- Тек сада, када Русија почиње да се ослобађа од загушљиве измаглице либерализма, коначно смо схватили да је Русија у лику Александра Зиновјева имала генија који нам свима може послужити за пример
АУТОР: Владимир Малишев
Зиновјева сматрају једним од највећих логичара на свету, а као писца га пореде са Салтиков-Шчедрином и Свифтом. Али, поред тога, Зиновјев се показао и највећим пророком који је предвидео много тога што се данас дешава у нашој земљи.
Овај будући геније рођен је у селу Пахтино, Чухломски округ, Костромска губернија, у сиромашној сељачкој породици са 11 деце. Након што је завршио школу са златном медаљом, отишао је у Москву, где је радио његов отац. Током студија, учитељ је Александра другог назвао Ломоносовим и предвидео му сјајну будућност. Године 1939. уписао је Филозофски факултет Московског државног института за историју, филозофију и књижевност. Касније је позван у војску. Током рата служио је као пилот, храбро се борио, одликован је орденом Црвене звезде, медаљама „За победу над Немачком“, „За заузимање Берлина“ и „За ослобођење Прага“.
После демобилизације, Зиновјев је поново на првој години филозофског факултета Московског државног универзитета М. В. Ломоносов. Потом је био примљен на постдипломски студиј, а затим је одбранио тезу и убрзо постао доктор филозофских наука. Један за другим објављују се његови научни радови. Објављује се низ његових монографија које су преведене и на стране језике. Александар Зиновјев је у неким областима био испред западне логике и био је признат као један од највећих логичара у свету.
Он није био кабинетски научник
Али он никако није био кабинетски научник, већ је имао бујан грађански темперамент, један од ретких који је био акутно забринут за судбину Отаџбине, јасно је схватао да оно што се заправо дешава у земљи уопште не одговара узвишеним идеалима који су прокламовани са трибина, док партијска бирократија деградира и води земљу у колапс. Написао је своје знаменито књижевно дело – живописну политичку сатиру – дистопију „Разјапљене висине“ са немилосрдном критиком совјетског система. Затим следи још један његов чувени роман „Светла будућност“. У то време, роман „Разјапљене висине”, објављен је и на Западу и тамо је постао светски бестселер, преведен је на више од 20 језика.
Као резултат тога, Зиновјев је био подвгнут остракизму. Одлуком ВАК – Више атастационе комисије „због чињења антипатриотских дела” одузети су му академске дипломе кандидата и доктора филозофских наука, академска звања вишег истраживача и професора и сва војна признања.
А КГБ СССР-а је послао запис Централном комитету КПСС „О мерама за сузбијање антисовјетских активности Александра Зиновјева“ са предлогом да га депортују у иностранство. На састанку Политбироа Централног комитета КПСС усвојена је одговарајућа резолуција. Истовремено Зиновјеву су одузели држављанство СССР-а.
Али супротно ономе што се о њему писало, Зиновјев никако није био „антисовјета“, већ је увек остао патриота своје земље. У изгнанству је одбио све западне грантове и стипендије. Филозоф се вратио у Русију 1999. године када је почела НАТО агресија на СР Југославију.
Зиновјев је у својим књигама описао совјетско доба као историјску појаву, дотицао се табу тема у СССР-у, пре свега проблема друштвене неједнакости. Његови јунаци стално упоређују совјетске идеолошке митове и стварност, покушавајући да дођу до дна ствари и разумеју природу совјетског друштва.
Зиновјевљево стваралачко наслеђе обухвата око 40 књига које покривају социологију, друштвену филозофију, математичку логику, етику, политичку мисао, не рачунајући његова књижевна и публицистичка дела. Његово последње дело била је књига „Руска трагедија (Смрт утопије)“, која је објављена 2002. године.
Истина и перестројци
Данас су његове књиге, забрањене у СССР-у, већ добро познате код нас. Али Зиновјев је многа своја пророчанства изнео у новинарским чланцима и током интервјуа, износећи у својим коментарима пророчанску истину о Горбачову, Јељцину и „перестројци“ у СССР-у. Дакле, на телевизијској дебати између Александра Зиновјева и Бориса Јељцина, која је одржана 9. марта 1990. у француском телевизијском програму Апокрифи (тада још председник Врховног совјета РСФСР-а Јељцин је отишао у Француску у приватну посету на позив невладине организације Међународни политички форум, као главни опозиционар СССР-а), Зиновјев је дао следећи опис перестројке и деловања Горбачова:
„Шта је перестројка? У свим својим књигама поткрепљујем следећу тезу. Перестројка није напредак, није обнова друштва, то је болест друштва, то је криза. Криза. А једини излаз из перестројке је контраперестројка. Излаз из болести не може бити наставак болести … Он (Горбачов) жели да убрза болест. Односно, да се земља приближи смрти… Горбачов је земљу гурнуо у кризу. Сада покушава да је извуче. На путу контраперестројке. На путу стварања личне диктатуре. На путу стварања апарата супермоћи…”.
„ … Зашто Запад аплаудира Горбачову и зашто Запад аплаудира Јељцину? – наставио је Зиновјев. Све је јасно. Шта мислите, да ли Запад жели да совјетски народ живи луксузно, да буде добро нахрањен итд.? Ништа од тога. Западу је потребно да се Совјетски Савез распадне. Горбачова тапшу по рамену, Јељцина тапшу по рамену јер мисле да руше комунистичко друштво. Кажу – ради, Миша, ми ћемо ти аплаудирати – а они радосно то раде. Много партија, направићемо парламент! Све је ово глупост. Све је ово игра за Запад… Ако Горбачов и њему слични успеју да униште совјетско друштво, на крају века биће назван човеком века. Већ је проглашен за човека године, човека деценије, а потом ће бити и Човек века. Ни Лењин ни Стаљин заправо нису личности епохалних размера, али ће безначајни партијски апаратчик Горбачов постати Човек века. Зато Запад аплаудира“.
Чега се Запад плашио?
И овде се Зиновјев показао као пророк. Све се догодило баш онако како је упозорио. Своју анализу онога што се дешава у Русији дао је и у интервјуу француском листу „Фигаро“, 24. јула 1999. године. „…Супротно устаљеном мишљењу“, рекао је Зиновјев, „совјетски комунизам је пропао не због унутрашњих разлога. Његов слом је свакако највећа победа у историји Запада…”.
„Током Хладног рата, рата без бомби и оружја, било је много више жртава у сваком погледу! Током протекле деценије, животни век Руса се смањио за десет година! Смртност катастрофално премашује наталитет. Два милиона деце не спава код куће. Пет милиона деце школског узраста не иде у школу. Регистровано је 12 милиона наркомана. Алкохолизам је постао уобичајен. Око 70% младих није способно за одслужење војног рока због разних физичких недостатака. То су директне последице пораза у хладном рату, праћеног преласком на западни начин живота…“.
„Запад се плашио не толико војне моћи СССР-а колико његовог интелектуалног, уметничког и спортског потенцијала… Запад је видео колико је СССР био пун живота! А ово је главна ствар коју треба уништити код непријатеља. То је управо оно што је урађено…“ – закључио је он.
Зиновјев је заправо предвидео шта се данас дешава. Када Запад поново покушава да уништи Русију управо зато што се плаши њеног економског раста, јачања њених позиција у свим областима, враћања њене улоге као светске суперсиле.
Пре двадесет година, када није било Мајдана или санкција Русији, Александар Зиновјев је писао: „Најстрашнија етапа антируског пројекта предстоји… постепено искривљавајући и потцењујући допринос Руса историји, на крају, искључујући из сећања човечанства све трагове боравка у историји уопште“. А уосталом, управо то се дешава данас пред нашим очима, када Запад покушава да избрише сећање на нашу победу у рату, на друга наша достигнућа, на допринос Русије светској историји.
Тежак повратак
Ипак, повратак Александра Зиновјева у Русију био је тежак. Оштро је критиковао Јељцинов режим и стога је примљен на потпуно другачији начин од Солжењицина, који се вратио из иностранства. Како се присећао Игор Иљински, који га је добро познавао, сада доктор филозофије, ректор Московског универзитета за хуманистичке науке, „политичари су му понудили смештај у хрушчовки (стамбена зграда грђена за Време Хрушчова- прим. прев.), иако је Зиновјев напустио стан на Врапчевим брдима када је протеран из СССР-а. Обећао сам да ћу му помоћи. Буквално неколико дана касније понуђен им је четворособан стан у Северном Чертанову и они су пристали на ову опцију. Али онда се испоставило да морам да купим стан и да он кошта 56.000 долара. Александар Александрович ме збуњено назвао из Минхена: „Немам толико новца. Шта да радим?“. Састао сам се са Г.А. Зјугановим, а он је позвао В.П. Шанцева, који је разговарао Ј.М. Лужковим, цена је смањена на 26.000. Стамбено питање је тако решено“.
„У једном од телефонских разговора“, наставио је Иљински, „питао сам Зиновјева: „Где ћеш да радиш?“ Одговорио је: „Садовничи ми је понудио место професора на Московском државном универзитету. Питао сам: „Знате ли колико зарађује професор у Русији?“ Рекао је не. „Две хиљаде“, рекао сам. „Па, то је прилично добро.“ „Да, али две хиљаде шта?“ Питао сам. „Долари, наравно“, рекао је Зиновјев. „Не, рубљи …“. Зиновјев је побеснео: „Али како се може живети од тога? ..“
Рекао сам му да нека формално ради на свом матичном универзитету, на Московском државном универзитету, где је студирао, где је водио катедру за логику, али ће наш универзитет бити његово главно место рада. Створићемо истраживачки центар А.А. Зиновјева и ми ћемо плаћати 600 долара месечно. Године 1999. то је био веома добар новац. Он се сложио. 30. јула издали смо му радну књижицу, пошто је, наравно, није имао, а добио је и држављанство …“.
Национално благо
„Зиновјев је“, каже Иљински, „национално благо, мислилац светске класе. Могао је да рачуна на пријем у Русији не мање гласан и пријатељски од оног који су организовали власти и поштоваоци А.И. Солжењицина. Али то се није догодило. Зиновјев, који је распад Совјетског Савеза назвао највећом друштвеном катастрофом, био је непријатељски расположен према Јељцину и његовом тиму.
Зиновјев је геније посебне врсте. Најређи. Поседује синтетичку интелигенцију. Мислио је синтетички, био је вишеструка личност. И сваки аспект његовог интелекта – то је оно што је важно – био је изванредан.
Постоји вербална интелигенција, тј. посебан, изванредан смисао за реч, разумевање речи. Зиновјев је и овде велики, признат као писац. Поређен је са Салтиков-Шчедрином, са Свифтом. Нисам специјалиста за књижевност, не дајем себи слободу да настављам ова поређења нити да кажем да су тачна. Али чињеница да је светски познат писац и велики мајстор речи су ван сваке сумње.
Постоји визуелна интелигенција. Александар Александрович је сјајан уметник. Да се посветио само сликарству, чини ми се да би постао велики сликар. Узмимо, коначно, Зиновјевљев физички интелект. Живео је 83 године. Ово су 83 године интензивног рада по 12-14 сати, буквално до последњих дана. Буквално! Ово је такође генијално. Александар Александрович Зиновјев није само феномен, већ феномен међу појавама, који га разликује од свих других бриљантних људи“, закључио је Иљински.
У ери мрачних и смутних времена неопходна је појава подвижника, – приметио је он. – И они се јављају. Муњом своје енергије осветљавају умове милиона, дају им сврху и веру. Александар Невски, Дмитриј Донски, Серафим Саровски, Сергије Радоњешки, Козма Минин и Дмитриј Пожарски појавили су се на сцени руске историје када је Русија умирала, када је народ био слеп, глув и слаб. Требали су нам људи који ће целим својим начином живота показати да у човеку живи моћна сила самопрегорности. Зиновјев је целим начином свог живота показао да се једино тако живи, једино се тако постиже величина.
Авај, током свог живота, велики мислилац и изванредни писац није био довољно поштован. Тек сада, када Русија почиње да се ослобађа од загушљиве измаглице либерализма, коначно смо схватили да је Русија у лику Александра Зиновјева имала генија који нам свима може послужити за пример.
Није случајно што је на пленарној седници „Валдајског клуба“ руски председник Владимир Путин поменуо филозофа Александра Зиновјева, који је пре 20 година рекао да је за опстанак западне цивилизације на нивоу који она има сада потребно да „сва планета, потребно је да преузме све ресурсе човечанства”.
Зиновјев је преминуо 10. маја 2006. године. Његов пепео развејан је из хеликоптера изнад Чухломске области, где је рођен и одрастао овај руски геније…
С руског превео Зоран Милошевић